Aрхимандрит др
НИКОДИМ БОГОСАВЉЕВИЋ

Један од највећих српских бораца за људска права и част и достојанство Српске православне цркве

Архимандрит др Никодим Богосављевић је рођен 30. августа 1960. године у Косовској Митровици, где је завршио гимназију. Године 1978. уписао је Филозофски факултет у Београду, група за археологију, који је завршио 1985. године. Исте године се запослио у Народном музеју у Београду, као кустос Средњовековне археолошке збирке.

Од 1997. године сабрат је Цетињског манастира. Замонашио се у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци 2000. године. У чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ластви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом „Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту“, код проф. митр. Амфилохија Радовића. Године 2005. је магистрирао на групи за археологију на Филозофском факултету у Београду са радом „Символика представа на средњовековној пластици код Срба“, код ментора др Ђорђа Јанковића.

Као археолог и богослов учествовао је на више међународних симпосиона у земљи и иностранству. Такође, објављивао је чланке у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године био је главни уредник часописа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора“, где је објављивао велики број чланака и прилога.

На Богословском факултету (Одсек Пастирско и друштвено богословље) Аристотеловог универзитета у Солуну, архимандрит Никодим је 28. маја 2010. пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом „Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14—16. в)“ и тиме стекао научно звање доктора богословских наука.

Данас је архимандрит Никодим угледни игуман манастира Рибница код МионицеЕпархија ваљевска, из које наставља своје пастирско и мисионарско дело као монах са великим духовно-подвижничким искуством. Био је игуман манастира Рибница.

  • Библиографија[уредиуреди извор]
  • М. Ристић, Д. Богосављевић, Кула, Михајловац – раносредњовековно насеље, АП23, Београд 1982, 124-125.

О новим налазима шупљих лунуластих наушница, ЗНМ XII-1, Београд 1986, 229-242.

  • Богосављевић В., Мркобрад Д., Богосављевић Д., Истраживање средњовековног рударства на западном Копаонику (околина Кижевака), НП3, Краљево 1988, 9-48.
  • Прилог проучавању средњовековног рударског алата, НП4, Краљево 1989, 51-69.
  • Женска лична имена у турским дефтерима Србије, Црне Горе и Херцеговине (XV-XVI век), ОПXI, Београд 1990, 47-61.
  • Рад Народног музеја у Београду на археолошким истраживањима споменика средњовековне Србије, ЗНМXIV-1, Београд 1992, 455-463.
  • Bogosavljević, S. Vuković, Arhaologische, mineralogische und archaometallurgische Forschungen zur mittelalterlichen Blei- und Silbergewinnung in Serbien (Археолошка, минералошка и археометалуршка истраживања средњовековног рударства олова и сребра у Србији), Montanarcheologie in Europa, Sigmaringen 1993, 409-422.
  • Medieval mining tools from the Belgrade National miseum collections (Средњовековне рударске алатке из збирке Народног музеја у Београду), Ancient mining and metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995, 251-264.
  • Никодим Богосављевић, Крин на средњовековним гробним плочама манастира Превлака, ГСАД17, Београд 2001, 137-142.
  • Манастир Златица, Дољани код Подгорице, Подгорица 2001.
  • Славски колач – жртва обртана, Откривење, стварање, разарање, Христово распеће и жртва, Кривица и покајање, Никшић, Цетиње 2002, 63-66.
  • Символика круга у антици и хришћанству, Богословљесв. 1-2, Година XLVIII (LXII), Београд 2003, 191-213.
  • О пореклу Његошевог поетског генија, НИ, год. II, бр.2, Србиње 2003, 115-123.
  • Теологија преградне плоче са представом лава из манастира Превлака, Бока24, Херцег-Нови 2004, 115-126.
  • Богословски смисао студеничке пластике, Богословље, Св. 1-2, Година XLIX (LXIII), Београд 2004, 129-148.
  • Зетска Света гора – духовни смисао и садржај, Никон Јерусалимљанин, Цетиње 2004, 111-121.
  • Црквено-просветни рад Петра 2. Петровића Његоша, Светигора 154-156, Цетиње 2005, 40-41, 40-42, 37-38.
  • О дечанској пластици, ГСАД21, Београд 2005, 173-188.
  • Православна култура и Запад, Православље925, 926, 927, Београд 2005.
  • Косовско-ловћенски завет, Цетиње 2006.
  • Символика представа на средњовековној пластици код Срба, Цетиње 2010.
  • Утицаји исихастичких струјања 14. века на тлу Зетске митрополије,Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори, Цетиње – Београд, 2010, 225-235.
  • О Његошевој библијској антропологији, Дани Његошеви, Никшић 2011, 23-28.
  • О аскетици Светога Саве, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране – Београд, 219-230.
  • Гусле у култу предака и култу потомака код Срба, Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих, Обреновац 2012, 12-15.
  • О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014).
  • О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014.
  • Православна етика рата, Бесребреник2, 2014, 71-75.
  • Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015.
  • Хуманизам, екуменизам, пацифизам…, Рибница 2015.
  • Екуменистички папизам, Голубац 2016.
  • Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016.
  • Ипак се не окреће, Голубац 2017.
  • Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.
Close Menu