КОЛУМНЕ СВЕТЛА

Иза гвоздене завесе: БРИКС против НАТО

Пепе Ескобар

Запад се носталгично враћа застарелој политици „обуздавања“, овог пута против интеграције Глобалног југа. На њихову несрећу, остатак света наставља да се удружује.

 

Некада давно, постојала је Гвоздена завеса која је делила европски континент. Скован од стране бившег британског премијера Винстона Черчила, термин се односио на напоре тадашњег Совјетског Савеза да створи физичку и идеолошку границу према Западу. Западу који је водио политику обуздавања утицаја комунизма. Ако филм убрзамо до данашње епохе техно-феудализма, видећемо да сада постоји оно што би требало називати Лименом завесом, фабрикованом од стране плашљивог, неупућеног колективног Запада, и то помоћу Г7 и НАТО. Овог пута како би се обуздала интеграција Глобалног Југа.
БРИКС ПРОТИВ Г-7
Најновији и најзначајнији пример ове интеграције испољио се у облику прошлонедељног БРИКС+ онлајн самита који је организовао Пекинг. Ово је далеко превазишло исцртавање контура „новог Г8“, а камоли алтернативу Г7. Довољно је погледати представнике пет историјских чланица БРИКС (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке): наилазимо на микрокосмос Глобалног Југа који обухвата Југоисточну Азију, Централну Азију, Западну Азију, Африку и Јужну Америку – што даје истинску тежину оном „глобалном“ у кованици „Глобални Југ“.
Јасне поруке руског председника Владимира Путина на пекиншком самиту пуно откривају и у оштром су контрасту са пропагандом Г7, а намењене су читавом Глобалном Југу:
– Русија ће испунити своје обавезе испоручивања енергената и ђубрива.
– Русија очекује добру жетву – па ће моћи да снабде светска тржишта количинама од око 50 милиона тона житарица.
– Русија ће омогућити пролаз бродовима који транспортују жито у међународне воде, иако је Кијев минирао украјинске луке.
– Негативна ситуација поводом украјинског жита вештачки је надувана.
– Оштар раст инфлације широм света резултат је неодговорности земаља Г7, а не „Операције З“ у Украјини.
– Дисбаланс у међународним односима кува се дуго времена и постао је неизбежан резултат ерозије међународног права.
Алтернативни систем
Путин је такође директно посветио пажњу и једној од кључних тема које се у БРИКС-у темељно разматрају још од почетка 2000-их: стварању и имплементацији међународне резервне валуте.
„Руски финансијски месинџер систем је отворен за повезивање са банкама земаља БРИКС“.
„Руски платни систем МИР шири своје присуство. Истражујемо могућност стварања међународне резервне валуте засноване на корпи валута БРИКС“, рекао је руски лидер.
Ово је неизбежно након хистеричних санкција којим је Запад испратио „Операцију З“: Москва ће наметнути тоталну дедоларизацију, а увећаће се трговина између земаља БРИКС. На пример, до 2030. године, четвртина светске нафтне потражње потицаће из Кине и Индије, а Русија ће бити њихов главни снабдевач.
Премијер Индије и председници Русије и Кине на 9. самиту БРИКС-а у кинеском Сјамену, 4. септембар 2017.
„РИК“ из БРИКС-а просто не може да ризикује да га финансијски систем којем доминира Г7 искључи. Чак ни да га тера да хода по жици. Индија почиње да схвата игру.
У његовом садашњем облику, БРИКС представља 40 одсто светске популације, 25 одсто светске економије, 18 одсто светске трговине, а његов допринос светском економском расту износи преко 50 одсто. Сви индикатори расту.
Сергеј Сторчак, директор руске банке ВЕГ, објаснио је ово врло дипломатично: „Уколико гласови настајућих тржишта не буду саслушани у годинама пред нама, мораћемо врло озбиљно да размислимо о успостављању паралелног регионалног, па можда и глобалног система“.
„Паралелни регионални систем“ већ је предмет активне дискусије између Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и Кине, чиме координише министар за макроекономске интеграције Сергеј Глазјев, који је недавно објавио запањујући манифест у којем се истиче његова идеја светског економског суверенитета.
Развијање света у развоју
Оно што се буде догађало на трансевроазијском финансијском фронту одвијаће се паралелно са за сада мало познатом кинеском развојном стратегијом: Глобалном развојном иницијативом (Глобал Девелопмент Инитиативе – ГДИ), коју је председник Си Ђинпинг најавио на седници Генералне скупштине УН прошле године.
ГДИ се може третирати као механизам подршке за свеобухватну стратегију која остаје у форми Иницијативе „Појас и пут“ (Белт анд Роад Инитиативе – БРИ), а састоји се од економских коридора који повезују Евроазију све до њеног западног полуострва – Европе.
У оквиру БРИКС самита, у делу о светском развоју, Глобални Југ је научио нешто више о ГДИ, иначе успостављеном још 2015. године.
Укратко, ГДИ има за циљ да сарадњу поводом међународног развоја стави у турбо напон, и то допуњујући њене финансије читавом палетом институција, на пример: Фондом сарадње Југ-Југ, Међународном развојном асоцијацијом, Азијским развојним фондом и Светском еколошком асоцијацијом.
Приоритети укључују „смањење сиромаштва, прехрамбену безбедност, реакцију на ЦОВИД-19 и вакцине“, индустријализацију, те дигиталну инфраструктуру. Последично, почетком 2022. године успостављена је Група пријатеља ГДИ, а у њеним редовима већ је 50 земаља.
БРИ и ГДИ би требало да напредују као тандем, а Си је током БРИКС самита јасно указао да „неке државе политизују и маргинализују развојну агенду тако што граде зидове и намећу обогаљујуће санкције другима“.
Но, одрживи развој није баш по укусу Г7, а камоли НАТО.
Седморка против света
Прокламовани главни циљ самита Г7 у Шлос-Елмау на Баварским Алпима је „пројекција јединства“, како би се присталице колективног Запада (укључујући и Јапан) ујединиле у одрживој и неограниченој „подршци“ неповратно пропалој украјинској држави.
То је део „борбе против Путиновог империјализма“, али ту су такође и „борба против глади и сиромаштва, здравствених криза и климатских промена“, како је немачки канцелар Шолц рекао Бундестагу.
У Баварској, Шолц је представио Маршалов план за Украјину – сулуди концепт ако се има у виду да би Кијев и његови поседи могли да буду сведени на бедни комадић државе до краја 2022. године. Идеја да ће Г7 радити на „спречавању катастрофалне глади“, како је Шолц то формулисао, додатно заоштрава врхунац овог лудила, пошто лебдећа опасност од глади представља директну последицу санкционашке хистерије Г7.
Италијански премијер Марио Драги, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник САД Џо Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц, британски премијер Борис Џонсон, канадски премијер Џастин Трудо, јапански премијер Фумио Кишида, председник Француске Емануел Макрон и председник Европског савета Шарл Мишел позирају за групну фотографију првог дана тродневног самита Г7 у Шлос Елмау, у близини Гармиш-Партенкирхена, 26. јуна 2022.
Чињеница да је Берлин позвао Индију, Индонезију, Јужну Африку и Сенегал као додатке Г7 служи као додатни комични детаљ.
Било би узалудно очекивати од скупине изузетних медиокритета који су се „ујединили“ у Баварској под де факто лидером Европске комисије (ЕК) – фирером Урсулом фон дер Лејен – било какву озбиљну анализу слома светских ланаца снабдевања и разлога који су приморали Москву да смањи испоруке гаса Европи. Уместо тога, окривили су Путина и Сија.
Добродошли у Лимену завесу – верзију интермаријума за 21. век, која се протеже од Балтика до Црног мора, диригована од стране Империје лажи, комплетирана апсорпцијом западне Украјине у Пољску, тројцем балтичких патуљака, Бугарском, Румунијом, Словенијом, Чешком, па чак и натољубивом Шведском и Финском – сви они биће заштићени од „руске претње“.
ЕУ ван контроле
Улога ЕУ, која доминира над Немачком, Француском и Италијом унутар Г7, нарочито је поучна, нарочито сада када је Британија поново у статусу неважне острвске државе.
Чак 60 европских „директива“ бива издато сваке године. Оне се морају беспоговорно превести у унутрашње законодавство сваке чланице ЕУ. У већини случајева, о њима нема никакве дебате.
Ту је још и преко 10.000 европских „одлука“, у којим „експерти“ Европске комисије (ЕК) из Брисела издају „препоруке“ свакој влади, и то извлачећи их право из неолибералног канона, поводом њихових издатака, прихода и „реформи“ (здравства, образовања, пензија), што се све наравно мора поштовати.
Стога су избори у свакој чланици ЕУ апсолутно бесмислени. Шефови националних влада – Макрон, Шолц, Драги – су пуки извршиоци. Демократска дебата није дозвољена: „демократија“, као и „вредности ЕУ“, нису ништа више од димне завесе.
Реалну власт има гомила апаратчика која делује врхунски тајновито, а одабрана је компромисом извршних власти.
ЕК је потпуно ван сваке контроле. Зато је онакав запањујући медиокритет какав је Урсула фон дерј Лејен – раније позната као најгори министар одбране у историји савремене Немачке – катапултиран да постане актуелни фирер ЕК који диктира спољну, енергетску, па чак и економску политику.
Предјело
Са тачке гледишта Запада, Лимена завеса је, и поред свих својих злокобних тонова Хладног рата 2.0, само предјело за оно главно: тврдокорну конфронтацију дуж азијско-пацифичке регије (преименоване у „Индо-Пацифик“). Биће то пресликан украјински сценарио за обуздавање кинеских пројеката БРИ и ГДИ.
Као контраудар, интересантно је посматрати како кинеско министарство спољних послова сада детаљно истиче контраст између БРИКС, односно БРИКС+, и империјалистичког табора АУКУС/Четворка (Qуад)/ИПЕФ.
БРИКС се залаже за де факто мултилатерализам, фокусиран је на глобални развој, сарадњу за економски опоравак и унапређење управљања светом.
Са друге стране, табор окупљен око САД залаже се за хладноратовски менталитет, експлоатацију земаља у развоју, гангстерско обуздавање Кине и политику „Америка на првом месту“ која цементира монополистички „на правилима базирани међународни поредак“.
Било би наивно очекивати од вођа Г7 окупљених у Баварској да схвате, на пример, апсурдност наметања плафона цена на руски извоз нафте и гаса. Уколико се то заиста деси, Москви неће бити никакав проблем да у потпуности пресече снабдевање Г7 енергентима. А уколико друге државе буду искључене, цена нафте и гаса који увозе драстично ће скочити.
БРИКС крчи пут
Тако да не треба да чуди што будућност није шарена. У запањујућем интервјуу за белуруску државну телевизију, руски министар спољних послова Сергеј Лавров сумирао је да се „Запад боји поштене конкуренције“.
Отуда врхунац културе укидања и „сузбијања свега што на било који начин контрира неолибералној визији и поретку света“. Лавров је такође сумирао и будуће кораке за добробит читавог Глобалног Југа.
„Није нам потребан нови Г8. Већ имамо структуре, пре свега у Евроазији. ЕАЕУ активно промовише процесе интеграције са Народном Републиком Кином, придружује кинеску Иницијативу Појас и пут са евроазијским интеграционим плановима. Чланови Асоцијације земаља Југоисточне Азије пажљиво проучавају ове планове. Један део њих закључује споразуме о зонама слободне трговине са ЕАЕУ. Шангајска организација за сарадњу такође је део ових процеса. Постоји још једна структура изван географских граница Евроазије“.
„То је БРИКС. Ова асоцијација све мање се ослања на западњачки начин пословања и на западњачка правила о међународним валутним, финансијским и трговинским институцијама. Они (земље окупљене у БРИКС, прим. прев.) преферирају равноправније методе у којим ниједан процес не зависи од доминантне улоге долара или неке друге валуте. Г20 у потпуности представља БРИКС и још пет земаља које деле позиције БРИКС, док су Г7 и њихове присталице са друге стране барикада“.
„Ово је озбиљан баланс. Г20 могао би да се распадне уколико га Запад употреби за распламсавање конфронтација. Структуре које сам споменуо (ШОС, БРИКС, АСЕАН, ЕАЕУ и ЗНД) ослањају се на консензус, узајамно уважавање и баланс интереса, уместо на захтев да се прихвати реалност униполарног света“.
Лимена завеса? Пре ће бити поцепана завеса.

Добро дошли у 2030. годину: Не поседујем ништа, немам приватност – СУДБИНА ПОЧИЊЕ

У петак, 11. новембра 2016. године, Светски економски форум (WEF) и часопис Форбс објавили су кратак есеј под насловом „Добро дошли у 2030. Не поседујем ништа, немам приватност, и живот никада није био бољи “. Тадашња министарка за животну средину Данске, Ида Аукен, наводно само замишља какав ће живот бити 2030. године, а Клаус Шваб “аминује”.

Година 2030. је изабрана због њене важности за постизање циљева одрживог развоја Уједињених нација (СДГ). Циљеви одрживог развоја су збирка од 17 међусобно повезаних циљева које су Уједињене нације усвојиле 2015. са наводним циљем окончања сиромаштва, заштите планете и ширења мира и просперитета свим људима до 2030.
Њихове акције, међутим, редовно супротстављају њихове наведене намере. Циљеви одрживог развоја били су део веће резолуције познате као Агенда 2030, са наведеном сврхом борбе против климатских промена.
Док се СДГ Уједињених нација и Агенда 2030 често рекламирају као оруђе за успостављање здравих мултилатералних односа међу нацијама, у ствари, они су засновани на дубљој агенди за праћење, контролу и усмеравање целог живота на планети.
Ево како Швабов Светски економски форум у Давосу то жели да постигне: Велико ресетовање ће све производе претворити у услуге, да би се „нећете поседовати ништа“ остварило до 2030. године. Иако је есеј стар скоро 6 година, већина људи је постала свесна тога — и фразе „Нећете поседовати ништа и бити срећни“ — откако је Светски економски форум објавио агенду Великог ресетовања у јуну 2020.
Током последње 2 године, небројени истраживачи, подкастери и новинари су поделили своју забринутост са јавношћу у покушају да одврате свет који описује Ида Аукен. Чини се да су напори да се допре до маса у одређеној мери били успешни на основу тога што су корпоративни медији покушавали да провере причу , Ида Аукен је објавила изјаву као одговор на забринутост јавности, а WEF је уклонио есеј са своје веб странице.
У Аукеновој изјави за 2020. она каже:
„Неки људи су овај блог читали као моју утопију или сан о будућности. Није то у питању. То је сценарио који показује куда бисмо могли да идемо – на боље и на горе.
Написала сам овај чланак да бих започела дискусију о неким предностима и недостацима тренутног технолошког развоја.Када се бавимо будућношћу, није довољно радити са извештајима. Требало би да започнемо дискусије на много нових начина. Ово је намера овог дела.”
Занимљиво је да је Ида Аукен наведена као сарадник Светског економског форума, била је прва данска политичарка изабрана за Програм младих глобалних лидера Клауса Шваба. Аукен је такође објавила 3 друга блога који „замишљају“ свет из 2030.
Читајући ова 4 есеја помислите да нешто од онога што Аукен и WЕF описују заправо звучи корисно. На крају крајева, ко не би желео град у којем се може пешачити и возити бициклом? Ко не цени више стаза и дрвећа? Наравно, када пређете преко речи и обећања утопије, схватите да је свет 2030. који су описали друштво у коме технократе централно планирају сваки аспект друштва и појединаца.
То је свет без приватности, без власништва над личним стварима и имовином, са обавезним дигиталним личним картама, дигиталним валутама и друштвеним кредитним резултатима. Укратко, нећете имати баш ништа у поседу и бићете срећни не схватајући да немате ништа.
Аукен јасно истиче ове тачке у свом есеју из 2016. када напомиње да „све што сте сматрали производом, сада је постало услуга“ или „у нашем граду не плаћамо закуп, јер неко други користи наш слободан простор кад год ми не треба.
Моја дневна соба се користи за пословне састанке када нисам ту.
”Такође напомиње да се куповина претворила у „бирање ствари које ће користити“ и да понекад допушта „алгоритму“ да то уради уместо ње јер „он познаје мој укус боље од мене до сада“ .
Коначно, Аукен се жали на људе „који не живе у нашем граду, оне које смо изгубили на путу“, мислећи на људе који су одустали од паметних градова и друштвених кредитних бодова како би напустили градове и изградили „заједнице које се самоснабдевају“.
Оно што госпођа Аукен можда неће схватити је да милиони људи већ бирају да напусте градове и граде ван дигиталне дистопије планиране за 2030. Чак и они који не могу или неће да напусте градове почињу да се питају шта им будућност доноси ако остају у строго контролисаним метроплексима.
Иако се већина читалаца вероватно не слаже са визијом коју су изнели Светски економски форум, УН и њихови картели, не можемо порећи да ове институције раде дан и ноћ да би оствариле своју Агенду 2030. Они раде са стотинама мултинационалних корпорација, скоро сваком великом светском владом и троше трилионе долара да манифестују Велико ресетовање.
Време је да људи замисле како ће изгледати наша 2030. Ако знамо да одбацујемо ново нормално и Велико ресетовање, морамо разумети шта тачно желимо да створимо.
Хоће ли то бити „Нећете поседовати ништа и бити срећни“ ? Или ћете, можда, напредовати и бићете испуњени . Одговор у потпуности зависи од сваког од нас. Будуће генерације зависе од нас да изградимо алтернативу технократској визији.
Ево једне алтернативне визије 2030. Ово је мој једноставан покушај да оцртам како би 2030. могла бити. Ја то зовем Ослобођење 2030. и свакодневно радим да помогнем другима да увиде важност замишљања наше будућности. Можда је ваша визија мало другачија. Шта год да је, запишите то, видите у свом уму и учините све што можете да то доведете у стварност.
Одбацимо Агенду 2030 и Велико ресетовање и изградимо Народно ресетовање. Добродошли У 2030.: Поседујем Земљу, живим међу истомишљеницима и живот никад није био бољи!
Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој дом. Поседујем пар хектара у заједници недалеко од великог града. Живим у земаљском броду са својом породицом и нашим кућним љубимцима. Заједно живимо међу десетинама других породица и појединаца који су одлучили да изађу из бетонске џунгле и крену на зеленије пашњаке.
Свака породица има своју земљу и кућу. Оснивачи наше заједнице су купили земљиште и почели да регрутују чланове касних 2010-их када су мреже за надзор постале очигледније.
Наша заједница је изградила сопствене куће, путеве, мрежу стаза и друштвени центар у којем одржавамо едукативне радионице како бисмо научили друге заједнице како да постану независне од мреже. Говорећи о мрежи, неки наши суседи експериментишу са уређајима „бесплатне енергије“, док су други фокусирани на соларну, хидро и енергију ветра. Одлучни смо да будемо енергетски независни, посебно након што су неке владе почеле да искључују невакцинисане из електричне мреже.
Када су цене хране и инфлација почеле да расту 2022. године, схватили смо да морамо да смањимо зависност од продавница.
Већина корпоративних продавница ионако захтева дигитални ИД за улазак и већина чланова наше заједнице одустала је од тог система. Дакле, сада су сви наши домови смештени у шумама хране које производе воће из целог света. Стотине дрвећа које смо посадили последњих неколико година штите наше домове и омогућавају приватност.
Док ходате стазама, такође видите многе пермакултурне баште које производе поврће и зачинско биље за кување и лекове. Деца слободног домета трче у свим правцима, смеју се и играју на сунцу.
Најбољи део наших живота сада је то што нисмо сами. У ствари, ми смо једна од хиљада заједница које формирају међународну мрежу ван великих градова и контролне мреже.
Наша заједница је окружена са неколико других заједница истомишљеника, свака са својим моделима управљања, традицијама и нормама.
Често тргујемо робом и услугама са нашим локалним суседима, а неке заједнице су почеле да успостављају мреже трговине на велике удаљености.
Срећом, касних 2010-их, неколицина напредних појединаца почела је да оснива локалне ћелије и кругове, помажући људима да се повежу и пронађу заједницу коју су тражили.
Ове групе су поставиле темеље за Народно ресетовање које је видело милионе људи који су изашли из мреже и нису послушали ауторитете.
Те ћелије су се на крају претвориле у намерне заједнице и екосела уједињена поштовањем самовласништва и телесне аутономије. Заједно чине децентрализовану мрежу која људима даје могућност ван паметних градова.
Чак сам чуо и гласине да неке од ових заједница помажу људима који беже из градова.
“Они Живе Различите Врсте Живота У Граду”
Понекад размишљам о људима које смо оставили. Људи који су постали заокупљени предностима и погодностима технологије и нису могли да виде опасности. Људи који су пропагирани да мрзе ближње ако припадају другој политичкој странци. Још горе, људи који су знали шта долази, али нису реаговали.
Они живе различите врсте живота унутар града. Дозвољено им је да изађу ван својих станова само када је систем климатских упозорења наведен као зелен и када Гејтсова Светска здравствена фондација каже да је ниво претње од пандемије испод 70.
Нико више не сме да управља возилом нити да поседује земљиште. Не можете изнајмити апарат без показивања дигиталне личне карте или скенирања мрежњаче.
Заправо, никоме није дозвољено чак ни да уђе у град а да не буде дезинфикован, скениран, означен и додељен му друштвени кредитни рејтинг који одређује вашу класу и приступ јавним услугама.
Знамо да постоје радни логори и карантински логори, али их је тешко пронаћи јер владајући савез често сели затворенике.
Свакодневно се молимо за нашу браћу и сестре у граду, и радимо ка дану када ће сви наши људи бити слободни да нам се придруже у стварању живота из својих снова.

Америка више није лидер, а ЕУ чак ни привезак: Зашто Запад усмерава бес на Путина

„Тако је говорио Хитлер нашег доба, Владимир Владимирович Путлер“. Овако потезе руског председника објашњава коментатор реномираног гласила из Хрватске. Мање је важно и који коментатор и ког гласила, пошто је наведена сентенца, у идентичној или сличној форми, написана или изговорена већ онолико пута у великом броју реномираних западних медија.

Душан Пророковић

Ово што гледамо у „домаћој изведби“ по балканским новинама и телевизијама више дође као својеврсно цитирање, понављање фразе која је кандидована за непобитну истину. Путин је Хитлер, а по тој логици, и данашња Русија требала би се изједначити са нацистичком Немачком.
Јер, како објашњавају стотине аналитичара, до фебруара 2022. Европа је живела у неком другом свету, изграђеном након 1945. године, без ратова, насиља, звецкања оружјем, посвећена решавању проблема кроз дијалог и институције, преко дипломатских иницијатива, оријентисана ка трајном миру и стабилности. Џозеф Бајден мисли „да се овако нешто дешава отприлике једном у 6–8 генерација“. Дакле, сведоци смо историјске прекретнице невиђене још од почетка ХХ века.
Бајденова бесмислена поређења
Свакако, међу аналитичарима и коментаторима има и оних који искрено верују у ту причу, али има и оних који су учествовали у бројним пројектима сасвим другачијег карактера од описаног. Нити је Путин „покварио журку“ и нарушио „трајну стабилност“, нити је свет био „оаза мира“ од 1945. године. О Бајденовој компарацији тек је бесмислено полемисати.
Са једне стране, период једнополарности обележило је и време хегемонистичке стабилности. САД су често прибегавале вођењу ратова (мада их нису тако квалификовале), баш да би одржале хијерархију у структури светског политичког система, самим тим и неприкосновеност сопствене улоге глобалног лидера.
Од распада биполарног поретка Вашингтон је реаговао употребом оружане силе (самостално, преко НАТО или формирајући „коалиције вољних“) у Сомалији, БиХ, на Хаитију, против СР Југославије и Ирака (уз образложење да се тако одржава режим санкција против Садама Хусеина), потом бомбардујући Судан и Авганистан (уз тврдњу да се тако уништава инфраструктура Ал–Каиде, што је начелно било тачно, али се касније испоставило да је припреман терен за поделу Судана и „упад“ у Кабул), те скоро деценију и по Пакистан, као и започињући вишегодишње (вишедеценијске!?) ратове у Авганистану (2001), Ираку (2003), Либији (2011) и Сирији (2014), уз додатне ангажмане у Јемену (блокада лука како би се подржала акција Саудијске Арабије) и против Ирана (убиство генерала Касима Сулејманија)!
Америчка казна за непослушне
Тешко је и пребројати све успеле и неуспеле обојене револуције и „плишане преврате“, још теже бројне притиске који су узроковали смене легитимних власти широм планете. У теорији је поред често коришћеног појма превентивни рат, развијана и теза о преемптивном рату. Преведено на језик сурове (гео)политичке праксе, није било неопходно да се нешто догоди, већ да Американци посумњају како ће се догодити па да због тога кажњавају непослушне.
Заогрнути у приче о ширењу људских права и слобода, чувању глобалног мира и борби против недемократских режима могли су интервенисати заобилазећи међународне организације, ратно и хуманитарно право. Заједно са њима, то су у највећем броју поменутих случајева чиниле и водеће западноевропске земље. Уз идентичне изговоре.
Колективни Запад, са источноевропским вазалима који су постали ревноснији у имплементацији свих тих људскоправашких стратегија и политички коректних принципа, сејао је ратове и насиље другде, иза својих географских граница, доносећи немир и нестабилност директно – стотинама милиона, индиректно и милијардама људи.
Како се чувала хијерархија
Тако се одржавала хијерархија и чувала позиција. САД на врху, тик испод њих западноевропска зона и неколицина партнера из других макрорегиона (Јапан, Аустралија) који се заједно баве развојем технологија, кредитирањем и услугама.
Кинезима и Индијцима бејаше намењено да производе робе широке потрошње по ниској цени, Русима да испоручују енергенте, житарице и базне материјале такође по ниској цени, остатку света (Африка, Латинска Америка, југоисточна Азија) да тавори трпећи „стране инвеститоре“ оличене у мултинационалним корпорацијама као нове колонијалне управнике.
Са друге стране, сукоб у Украјини припреман је дуго, још од 2014. године. Те припреме су укључивале свргавање легално изабраног председника, темељно наоружавање, оправдавање или сакривање ратних злочина (14.000 убијених у Донбасу), сталне провокације Русије (некако се олако заборавило упловљавање британског разарача у руске територијалне воде или редовне повреде ваздушног простора, на пример), изградњу биолошких лабораторија чудне намене, блискост са (про)нацистичким организацијама (финансирање, логистичка подршка, обезбеђивање медијског простора за популаризацију идеја појединцима и групама чији би рад у већини западноевропских држава био судски забрањен), доношење расистичких закона, експлозију криминалних активности и корупционих скандала…
Европа глува и слепа
И на то су у ЕУ остајали глуви и слепи, савијали се под америчким захтевима говорећи како то све баш и није тако, безбели — руска пропаганда ради свој посао. Иако је против Русије вођен хибридни рат све време, иако се то манифестовало и догађајима у Белорусији, Казахстану, на јужном Кавказу.
И према расположивим подацима (а како време буде пролазило тих података биће све више) вођење тог хибридног рата значило је и индуковање оружаног сукоба на руској југозападној граници највероватније пре маја 2022. године. И те како је било рата и насиља, звецкања оружјем, избегавања дијалога и заобилажења институција, занемаривања дипломатских иницијатива, утабавана је стаза ка немиру и дестабилизацији.
Америчке реакције које су подразумевале употребу оружане силе имале су за циљ продужавање периода једнополарности, а посматрано из историјске перспективе — ЕУ је као „субимперијални привезак“ учествовао у томе. Ова „геополитичка слагалица“ подразумевала је и „украјински фронт“ као важно бојиште на ком се остваривањем стратешке предности покушавао одржати привид функционисања принципа хегемонистичке стабилности.
Таква перцепција преовлађује у незападном делу света. Отуда и противљење убедљиве већине да се придружи западној хистерији упереној против Русије. Отуда поларизација и неразумевање колективног Запада и незападних актера у новонасталим околностима.
Свесно, несвесно или подсвесно, тек бес колективног Запада се усмерава против Путина управо из разлога што се сада завршава фаза трансформације структуре светског политичког система, нема више америчког монопола на употребу силе, нити пројектованог хијерархијског уређења међународног поретка.
Западни „мир“ има своју цену
Рат има своју цену, али и мир има своју цену. „Западни мир“ постао је прескуп за незападне актере, који су почели да плаћају превише због америчких реакција и интервенција, упарених са политичким или војним ангажманом кључних чланица ЕУ.
Уосталом, а зашто би Кинези и Индијци пристајали на доживотни статус „подјармљених економија“, Руси да испод цене крчме природне ресурсе чија ће цена зависити од туђих геополитичких пројекција, а остатак света да тавори у неоколонијалном статусу. Суштински, оно што ради Путин не разликује се од бројних решења којима су прибегавале САД уз асистенцију ЕУ током претходне три деценије, правећи преседане кроз које су одржавале своју позицију. Осим у томе да овај и овакав сукоб није у интересу колективног Запада.
„Свет је дошао“ у Европу. Правила која су Американци и Европљани примењивали другде (па чак и на европској периферији) постала су важећа и за „стари континент“. Доскорашње хијерархијско уређење потпуно се урушава, а уместо ње ствара нова, без САД као глобалног лидера, без ЕУ као „субимперијалног привеска“ који ће тако црпети одређене бенефиције.

Русофобни нацизам као идеологија Четвртог рајха: Циљ – геноцид над Русима али и…

 

Али чињеница је да нови нацизам излепљен из англосаксонског окружења није прогон и уништавање Јевреја, већ прогон и уништавање Руса.

Руса и осталих присталица и следбеника руског света.

 

Овом феномену се може дати јасна дефиниција – ВОЈНИ РУСОФОБСКИ НАЦИЗАМ!
У наше време, Четврти западни рајх се већ у потпуности формирао са прогресивном руском мржњом под окриљем помоћи бандеровској Украјини.
Променио се мото Четвртог Рајха. Уместо фашистичког слогана „Дојчланд убер алес!“ (Немачка је изнад свега), сада се појавио још један неизречени поклич: „Украјина је изнад свега!“ са готово истим, мало измењеним нацистичким симболима. А уместо легендарног фашистичког поздрава „Хајл Хитлер!”, широм света сада звучи скандирање „Слава Украјини!
Пошто је Русија наследница Совјетског Савеза, у државама са новом нацистичком идеологијом, уништавају се споменици совјетским војницима, забрањују се совјетски атрибути славе: црвене заставе и звезде, георгијевске траке…
У овим земљама које подржавају русофобични нацизам, људи са руским пасошима су подвргнути огромном моралном, финансијском, па чак и физичком притиску на потпуно исти начин као што је у време претходног нацистичког Трећег рајха такав притисак вршен на другу нацију.
Подређени англосаксонском медијском конгломерату, инфо-забавни медијски гиганти и друштвене мреже дистрибуирају постове који позивају на убијање Руса и објављују материјале који дехуманизују становнике Русије.
Још увек утицајна русофобско-нацистичка алијанса већ је одузела од Русије златне и девизне резерве и друга средства уложена у западне финансијске институције, блокирала и оставила на својој територији уметничка дела која припадају Русији, која су јој представљена на међународним изложбама.
Широм планете русофобична заједница одузима руске депозите, некретнине и транспорт руским бизнисменима, врши интернет нападе на државне и јавне портале Русије, забрањује спортистима учешће на међународним такмичењима, малтретира компаније које сарађују са руском државом и чини много више и многе друге гадости.
Али најгоре је то што колективни неонацистички Запад припрема и обучава војне формације и испоручује ултрамодерно офанзивно оружје Украјини да уништи руски народ.
Ово је прави нескривени геноцид над народом Русије.
Сви који покушавају да искорене руски свет и сада делују у помодном немилосрдном прогону Руске федерације, не само у иностранству, већ и у самој Русији, могу се назвати новим русофобима-нацистима. Односно, сваком тамошњем Макаревичу, Хаматову, Невзорову и осталим страним агентима треба дати јасну и упозоравајућу дефиницију – РУСОФОБИ-НАЦИСТИ!
И према томе, страни русофоби-нацисти нису само Бајдени, Џонсонови и остали Дуде и Шолци, већ и многи на територији Русије и бившег СССР-а, за чију је слободу Русија дала 27 милиона живота у Другом светском рату.

Руска економија отпорнија на санкције него што је Запад очекивао


Иако је прерано за дугорочне прогнозе, мало је знакова да је економска активност Русије тешко погођена у овом тренутку, наводи британски Економист.

Британски Економист

Британски лист Економист (Economist) у чланку „Рањени медвед – како руска привреда послује под санкцијама без преседана“, тврди да се Русија до сада носи са ограничењима боље него што се мислило.
Као одговор на руску инвазију на Украјину, Запад је објавио привредни рат Русији, пише лист. САД су забраниле продају широког спектра робе Русији, највеће компаније су једна за другом напуштале земљу, а замрзнуто је 60 одсто резерви руске Централне банке у иностранству. Идеја је била да се руски председник Владимир Путин казни за његову агресију рушењем руске економије. Недељу дана од почетка рата, рубља је пала у односу на долар за трећину, а цене акција многих руских компанија су се срушиле.
Економист пита: Да ли западна стратегија заиста функционише како је планирано? Изгледа да је хаос на руским тржиштима спласнуо, наводи лист.
После пада почетком марта, рубља је ојачала, а њен курс се приближава предратном времену. Главни индикатор руске берзе пао је за трећину, али се делимично опоравио. Држава и већина компанија плаћају обвезнице у страним валутама. Огромна подизања готовине – скоро три трилиона рубаља – обустављена су, а становништво је вратило већину новца на сопствене рачуне.
Низ предузетих мера је помогао стабилизацији тржишта. Неке мере су биле традиционалне, попут подизања стопе Централне банке са 9,5 одсто на 20 одсто, што је подстакло становништво да држи средства на рачунима у рубљама. Остале мере нису толико честе, на пример, налог извозницима да уплаћују 80 одсто девизне зараде. Реална економија, наставља Икономист, на неки начин одражава финансијску: здравија је него што се чини на први поглед.
Цене робе широке потрошње су само од почетка марта порасле за више од пет одсто. Многе иностране фирме су напустиле тржиште, прекинувши испоруке робе, а ослабљена рубља и санкције су подигли цену увоза.
Али није све поскупело. Вотка, углавном руска, кошта тек нешто више него пре рата. Бензин – скоро исто као раније. И док је још прерано да се било шта каже, мало је знакова да је економска активност тешко погођена, наводи британски лист.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), који је спровео студију засновану на подацима на интернету, Бруто друштвени производ Русије је у четвртој недељи марта био за око пет одсто већи него пре годину дана.
Руска ауто-индустрија нашла се у тешкој ситуацији након што су највеће компаније напустиле тржиште Други подаци које су прикупили стручњаци Економиста показују да се потрошња електричне енергије и железнички саобраћај одржавају на нормалном нивоу.
Алати за анализу потрошње Збербанке показују да домаћинства троше нешто више новца него пре годину дана. То је делом зато што људи праве залихе у ишчекивању раста цена. Посебно се више купују кућни апарати.
Међутим, ове године изгледа да Русија улази у рецесију. Неки предвиђају пад БДП-а од 10 до 15 одсто, а то зависи од три фактора.
Први је да ли ће обични Руси почети да брину о економији док рат траје и да ли ће, сходно томе, почети да штеде тако што ће трошити мање, као што се догодило 2014. године када је Русија анектирала Крим.
Други је да ли ће производња стати због санкција које су блокирале увоз материјала са Запада за рад руских компанија.
Руски авио-сектор је посебно рањив, као и аутомобилска индустрија. Али овде се мора узети у обзир да су многа предузећа која су почела још у совјетско време имала искуства у раду без увоза.
Ако нечија привреда може некако да се носи изоловано од дела света, онда је то руска.
Трећи и најважнији фактор је извоз руских енергената. Упркос санкцијама, Русија и даље зарађује 10 милијарди долара месечно од продаје нафте страним купцима.
Ово је четвртина предратног извоза. Стижу и приходи од продаје природног гаса и нафтних деривата.
То је важан извор девиза које се могу користити за куповину робе у неутралним и пријатељским земљама. А док се ово не промени, руска привреда може још неко време да издржи, закључује Економист.
 
 

Рат без оружја, c графенoм и лажима

Ми смо у рату, управо сада. Не познајемо нити непријатеља, нити његове методе, нити његове циљеве. Овај рат има другy природy од уобичајне, па зато не видимо оружје, непријатељску позицију, његове пионе… све је тајно и замагљено.Ал’ страшан је као и сваки други рат. Улази у наше најдубље мисли. Збуњује и слуђује. Застрашује. Чуди. Обесxрабрује. Tо је ментални или медијски рат РЕЧИМА који нам скучује поглед, спутава мисао, кочи речи и спречава акције… а омогућава “добровољну“ пенетрацију наших тела с такозваним “вакцинама“ које то нису.

Др Јасмина В. Пеев

Kонтрадикција кaо корен лудила / шизофреније постаде обавезан зачин у свим причама. Испарише многе историјcке “истине“. Уметничка дела су постала гадна – a и сâми њени ствараоци их сматрају ружним (Picasso, Abramovic…). Наука je сада само једна продата курва која скрива Истину. Спорт се више не практикује да би помогао умним капацитетима, него да би профитима ослепeо морал. 
Тако, “covid – мере“ ce  претворишe у  невероватно застрашивање – концентрациони логори за здраве не-вакцинисане људе се представљају као нормала у Аустаралији! А xитлерова домовина, Аустрија, се управо издвојила од света с својим водећим мерама против covid-вируса:  у тој земљи ће сами затвореници, чија је једина кривица да одбијају да учествују у медицинском експерименту смишљеном у Пентагонy ,  плаћати сопствени “логорски смештај“ где су затворени! Као и увек, немачка раса, коју председник АV толико поштује, предводи у иновацијама, кад се ради о спутавању Човека и његових слобода.
Сви аустријски злочини које је Арчибалд Раис забележио својим камерама по србским земљама у Првом светском рату и сва немачка злодела из Другог светског рата, се настављају по новој концепцији – у име неког општег добра, које статистички и научно није образложено, народ ће се затварати по логорима. Али, ти логори се не зову логори, као што и по Сарајеву муслимански логори растршени по приватним кућама, фабрикама, нису тако звани, у задњем рату. Као што се и Косово не зове “шћиптаркo-USA логор за Србе“, а требао би. Уместо пароле “ Аrbeit macht frei “ (рад чини слободним) – ту је исписано: “изолација спашава“! Нови језик и термини се користе за старе појмове: за “covid – концентрациони логор“ употребљавају се “карантина“, “изолација“, “ковид -болница“… шта год, осим КЦ логор. Чак и кад “lockdown“ парализира цео живот и земља постаје оргоман затвор /логор / тамница, енглеска новоуведена терминологија спречава спознају реалности: да су слободе покрадене, људи заробљени и држава трансформисана у апсану, ћорку, чузу… како код хоћете. Љубљење унучића ту је забрањено на првом месту. На Радиу Романдије (Radio Suisse Romandie- RTS ) замолили су баке и деке, још прошле године, да не љубе своје потомство…  “Социјална“ а не “физичка“ ДИСТАНЦА, добро афирмише њихове бедне  циљеве – разарање осећаја припадности код високо социјаног људског бића, коме треба неко раме да се ослони у животу. Да воли. Мази. Психопате које владају светом не разумеју есенцију те потребе за емпатијом, па је бришу из наших релација. Њима дистаница одговара. Скривање израза лица и осећаја, такође. Јер, они немају емпатије, осећања… Намећу здравима своје болесне, патолошке манире… а здрави не разумеју о чему се ради – опијени алкохолом, задебљани фантама/кока-колом, ошамућени холивудским сотонским причама… иду као волови на клање. 
Променили су и дефиницију “вакцинације“ како би ГЕНЕТСКА ТЕРАПИЈА (која улази у наш ДНА) била коришћена за масовну “терапију“ људског рода. Каква је то терапија? – нико не зна. Америчка Агенција за Лекове и Храну (FDA) финацирала је Pfizer, забранила да неко судски гони ову фирму за оштећења здравља било које врсте и сад ЗАТВОРИЛА УВИД У ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА 75 ГОДИНА како нико од нас не би видео под којим условима се “вакцинисање“ одобрило! Зар, некоме треба више од тога да разуме с каквим криминалцима и манипулаторима свет има посла? Одобрење за вакцину је могло да се уради за само 100 дана а увид у њихова акта не може ни за 75 година! Зар ту није све јасно? Каква то четврта вакциницаја? И шеста?
Шпанци су нашли графен у “вакцинама“! А aустријски научник, лажни опозиционар који је као убијен, a који је на графену зарадио шест милиона само прошле године, Andreas Noack, замајава кад каже да графен сече крвне судове, лаже Немац… Драма око његовог живота је исценирана како би се скренула пажња с оног шта је графен. Графен се користи за сензоре који они лажно називају “здраствени сензори“ – уствари, то су нано-машине које су перфектне за тоталну КОНТРОЛУ људског рода! Замислите само да психопате које владају светом, могу у сваком тренутку да виде на Интернету вашу позицију, мере ваш притисак, виде ваше стање… ! И, евентуално, чак, да интервенишу на ваше покрете, мисли, жеље…То им је сан – остварљив с графеном, који управо шприцају у људе. Они стварају Internet of Bodies (IoB — Klaus Schwab)! ПЛАНЕТА ПОСТАЈЕ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ОГРОМАН ЗАТВОР у коме невидљиви, нано-графен, из “вакцина“ маркира сваког носиоца  “сензора“! Слободни људи, не-маркирани… се не виде на мрежи. Они не смеју да постоје – то су циљеви за пуцање, њих обележавају као непријатеље “здравља“!
Графен се не избацује из тела – ту остаје вечно. Може да се концентрише. Мора да се концентрише како би сензори, то јест “антене“ биле што јаче и лакше за ослушкивање. Цела планета постаје затвор, не само наша држава! Пред нашим очима! 
 

ИНКВИЗИЦИЈА
Зашто су инквизитори избрисали ТВ Светло?

Имали смо две забране због прилога који су везани за вакцинацију.
Само два прилога.
Али, видим, да постоје канали који много више о томе говоре.
Неки су потпуно посвећени тој теми.
Нису их избрисали.
Значи, није због прилога о вакцинацији.
Шта је онда био разлог?


БРАНКО ДРАГАШ

Објавио сам књигу ЗАШТО МРЗЕ СРБЕ.
И почео да је промовишем у јавности.
Пре неколико дана, један власник канала, на коме сам гостовао и говорио о књизи, признао ми је да је чекао преко три сата да му ЈУТЈУБ одобри емисију.
То ми је било сумњиво.
Шта има спорно у мојој књизи?
Све је базирано на историјским документима.
Данас је уследило брисање нашег канала ТВ СВЕТЛО.
На коме су биле, последњих неколико дана, моје емисије о књизи.
Закључујем да је то главни разлог.
Коме смета књига ЗАШТО МРЗЕ СРБЕ?
Подсећам вас, да сам прошле године доспео на насловну страницу режимске ПОЛИТИКЕ.
Разлог?
Комисија ЕУ је мене оптужила да сам главни кривац за негативну слику ЕУ у Србији и да имам велики утицај на јавно мњење за стварање те негативне слике.
Зашто су мене напали?
Напали су ме јер користим званичне податке из ЕУ, Евростата и многих других националних статистичких завода, укрштам те податке деценијама са реалним кретањима на тржишту, са мојим практичним познавањем тржишта и онда износим моје стручне закључке.
Који су се показали потпуно тачним.
Користим, дакле, њихове званичне податке и доказујем да је ЕУ банкротирала.
Само то нико не сме да им саопштим.
О банкроту Дојче банке сам први писао у Европи.
Нико пре мојих текстова није смео о томе да пише.
Дојче банка је била забрањена тема.
Све док нису, после три године, упали агенти FBI и открили праву истину.
Која се подударила са мојим прогнозама.
Великом Инквизитору не сметају блебетала који баљезгају глупости.
Пустиће шале, вицеве и скечеве о краху неолибералног капитализма.
Њима сметају стручни људи, који износе радикалну, темељну и документовану анализу њихове пропасти.
Сметају им људи који раскринкавају зло корпоративног фашизма.
То не могу да поднесу.
Објављене цифре, математика, подаци и прогнозе убијају све њихове лажи.
Плаше се истине о њима.
Плаше се да та истина не доспе до народа.
Плаше се буђења народа.
Зато су одлучили да избришу ТВ СВЕТЛО.
Не могу да поднесу разорну критику.
И решења која нудимо.
Значи, да радимо праву ствар.
Упркос свим тортурама и насиљу, настављам да ширим истину.
Мислим да је све већи број људи који разумеју идеје које предлажем.
То нису моје идеје.
То су идеје духа времена.
Важно је да наставимо даље.
Слобода се осваја.
Нема предаје.
Смисао живота је у борби за слободу поробљеног народа.
ИДЕМО ДАЉЕ!
Београд, 7530.године, шумопад, дан седми
Close Menu