др СРЂА ДИМИТРИЈЕВИЋ
др биолошких наука и један од највећих светских експерата за ловни туризам и узгох дивљачи
др СРЂА ДИМИТРИЈЕВИЋ је рођен 1949. године у Зрењанину, где је завршио основну школу и гимназију, после чега прелази у Нови Сад, где завршава Билошки факултет, затим започиње магистарске студије на ПМФ у Београду. Ослободјен је полагања магистраског рада због великог броја објављених нучних и стручних радова да би 1979. године докторирао на Биолошком факултету у Београду, као најмлађи доктор наука у бившој Југославији. До те године објавио је укупно 57 научних радова, углавном из подручја орнитологје и екологије животиња.
Упоредо са школовањем, од 14 године почиње да самостално лови и води у лов стране ловне туристе, најпре као водич на Рибарском газдинству Ечка, до краја студија, а од 1972. године, након завршеног факултета, запошљава се, у тада највећој ловној агенцији бивше Југославије, у Новом Саду, Ловачкој задрузи Војводине, где ради до 1980. године . Одатле је изабран за представника Туристичког савеза Југославије у Риму, где ради до 1985. када прелази за директора ловног туризма, тада највеће туристичке агенције у Југославији “Компас” из Љубљане.
Године 1989. оснива сопствену приватну агенцију, од момента када је то било могуће, под називом “Сафари интернационал”, која и данас ради. Током радне каријере до 1990. године и почетка распада Југославије организовао је и за ловни туризм отворио медведе и вукове у Босни, срндаће у Војводини и Хрватској, дивокозе у Македонији, муфлоне на полуострву Пељешац, шљуке од Црне Горе до Истре и тако даље, врсте дивљачи и подручја која до тада нису постојала у туристичкој понуди. Такодје је отворио нова тржишта са којих нам до тада нису долазили страни туристи и то Шпанију и УСА. Од 1990. надаље почиње да организује ловни туризам на новим дестинацијама које су се тада отвориле у Румунији и Русији, да би касније прешао практично на цео свет. Специјализовао се за високопланинске ловове у Азији, које и данас осим Европе, организује. Од 1980. до 2008. Живео је у Италији, у Риму, а од тада у Марбељи у Шпанији.
Осим организације ловног туризма бавио се и управљањем својих и тудјих ловишта, тако да је имао, или још увек имам своја ловишта у Русији на Бајкалу и на Камчатки, на делти Кубана и у Сочију, на Алтају у Арменији и Монголији. У Европи има своја ловишта у Македонији и Хрватској, у Африци у Танзанији и Јужној Африци.
Цео живот се и лично бавио ловом и укупно је сам остварио 153 сафарија у 57 различитих земаља, наравно не рачунајући безброј ловова у бившој Југославији, Италији и Шпанији где је живео, односно где сада живи.
Ожењен је и има двоје деце и 3 унука до сада.